Psihoterapijski rad sa porodicama

Porodica predstavlja prirodnu sredinu za razvoj ličnosti. Kroz odnose sa članovima porodice stičemo iskustvo o sebi i okolnom svetu, definišemo očekivanja od sebe i drugih. Porodični odnosi predstavljaju značajan izvor energije i mogućnosti za prevazilaženje teškoća pojedinca. Svaka porodica ima jedinstvene obrasce o tome kako njeni članovi razgovaraju i ne razgovaraju, kako se sukobljavaju, vole i i ljute, podržavaju, kritikuju i hvale, kako se raduju, slave ili tuguju. Međusobno razumevanje članova porodice oko toga šta je doprinos svakog od njih da bi porodica u svemu bila baš takva kakva jeste, predstavlja snažan potencijal za promenu i razrešenje različitih problema koje imaju.

Psihoterapija partnerskih odnosa

Partnerski odnosi mogu biti opterećeni raznim teškoćama koje partneri, tipično, pokušavaju da reše ponavljajući obrasce u odnosu koji su i doveli do tih teškoća. Stalno prisutna napetost u odnosu, doživljaj nerazumevaja i neuvažavanja od strane onog drugog, medjuobno nepoverenje ili seksualno nezadovoljstvo dugoročno dovode do sve lošijeg funkcionisanja pojedinaca i para u celini. Bračna terapija može pomoći u iznalaženju novih rešenja za stare obrasce koji su u osnovi teškoća koje par, ima i tako pomoći u njihovom prevazilaženju.

Psihoterapijski rad sa pojedincima uz korišćenje
sistemskog porodičnog pristupa

Ponekad životne okolnosti ili različiti lični izbori opredeljuju osobu da želi stručnu psihološku pomoć u vidu individualne psihoterapije. Mreža odnosa u kojima pojedinac postoji i tada je osnovni resurs za iznalaženje funkcionalnijih rešenja za različite životne izazove. Šta, kako, kada, gde i sa kim možemo drugačije su pitanja na koja se uz stručnu pomoć mogu naći odgovori koji otvaraju nove, drugačije perspektive.

Psihološka pomoć tokom razvojnih i nerazvojnih životnih kriza

Tokom života prolazimo kroz različite faze: sklapanje braka ili odluka o zajedničkom životu sa partnerom, dobijanje dece, njihov rast i postepeno odvajanje od roditelja kroz polazak u vrtić,u školu, njihova sve snažnija emotivna vezivanja za osobe van primarne porodice koja počinju u adolescenciji, i, konačno, njihovo odvajanje od roditeljske kuće, navikavanje na ponovni život u dvoje, starenje... Svaka od tih faza nosi sa sobom specifičnosti i teškoće koje mogu biti veoma izražene naročito u momentima prelaženja iz jedne faze u drugu. Dodatno opterećenje za sve članove porodice predstavljaju vanredni krizni dogadjaji koji se mogu istovremeno dogoditi kao što su smrt nekog člana porodice, razvod, migracija... U okolnostima krize porodica i nejni članovi su posebno osetljivi a adaptacija na nove okolnosti predstavlja zadatak u kojem je neretko neophodna stručna psihološka pomoć.

Balansiranje zahteva u porodičnoj i radnoj sredini

Savremeno društvo pojedincu postavlja visoke zahteve u radnoj sredini. Intenzitet borbe za obezbedjivanje materijalnog aspekta egzistencije neretko dovodi do visoke tenzije u svakodnevnom životu što se negativno odražava na porodičnu sredinu i funkcionisanje u njoj, ponekad do nivoa doživljavanja da jedan segment života isključuje drugi. Iznalaženje funkcionalnijih obrazaca življenja, reorganizovanje različitih životnih segmenata često zahteva uključivanje porodičnog psihoterapeuta kao pomoći.

Pomoć u rešavanju psihološkog segmenta problema gojaznosti

Gojaznost je jedan od najčešćih problema savremenog doba. Istraživanja pokazuju da prekomerna težina u značajnoj velikoj meri umanjuje kvalitet života osobe. S obzirom na prirodu ovog poremećaja - kombinovanje problema zavisnosti i psihosomatike, jasno je da postizanje trajnih rezultata zahteva iznalaženje novih obrazaca ponašanja na gotovo svim životnim planovima. Samim tim, razumljivo je da se rešavanju ovoga problema pristupa kroz sagledavanje sveukupnih životnih okolnosti osobe. Tokom tog procesa dragocen je doprinos članova porodice gojazne osobe, pa je tim koji ona čini zajedno sa porodičnim psihoterapeutom najčešće tim koji dobija u nadmetanju sa ovim ozbiljnim zdravstvenim problemom. Pri tome, ukoliko je gojazni član porodice dete ovo postaje pravilo.

Psihoterapijski rad sa decom i adolescentima

Teškoće koje imaju deca uvek u porodični život unose mnogo nemira. Roditelji se u tim okolnostima snalaze sa promenjivim uspehom. Psihoterpijski rad sa najmlađim članovima porodice omogućava prevazilaženje različitih problema i oslobađanje od negativnih uticaja koje na razvoj imaju različiti dečiji simptomi. Za porodicu, kako to iskustvo pokazuje, ulazak dece u adolescenciju predstavlja posebno veliki izazov. Burne telesne, emocionalne, intelektualne i promene u socijalnom funkcionisanju adolescenata dovode često do visoke tenzije u porodici. Ta tenzija, ukoliko nije dobro kanalisana, remeti porodične odnose što dovodi do još viših nivoa tenzije. Neretko, nesnalaženje u ovoj životnoj fazi mladi manifestuju neadekvatnim funkcionisanjem na raznim planovima. Roditelji su pred brojnim dilemama, svakodnevno. Psihoterapijski rad u ovim okolnostima pomaže iznalaženju rešenja koja obezbeđuju prevazilaženje kriznih situacija koje su u ovoj razvojnoj fazi česte.

Psihoterapijski rad sa porodicama u kojima postoji hronična bolest

Pojava hronične bolesti u porodici predstavlja stres za obolelog, ali i za ostale članove njegove porodice. Nameće se potreba za reorganizacijom porodične svakodnevice, za stvaranjem novih ili proširenjem starih porodičnih uloga što nekada može doprineti i stvaranju doživljaja gubitka i žaljenja za životom kakav je nekada bio. Kada je oboleli član porodice dete, stres koji roditelji doživljavaju je veći. Kao posledica toga, stil vaspitanja se najčešće menja ka zaštitničkom, što predstavlja novu promenu i za dete i za roditelje. Psihoterapijski rad može doprineti iznalaženju funkcionalnih porodičnih rešenja za novonastalu situaciju.